Проф. др Војислав Максимовић
Војислав Максимовић, рођен 4. августа 1935. године, у Цвилину код Фоче, професор универзитета, прозни писац и есејиста. Основно образовање завршио у родном крају, гимназију у Сарајеву и Београду. Дипломирао је на Филозофском факултету гдје је одбранио и докторску дисертацију. Са групом интелектуалаца обновио је 1990. године Српско просвјетно и културно друштво Просвјета. Био је ректор Универзитета у Српском Сарајеву од 1993. до 2000. године. Био је редовни члан Академије наука и умјетности Републике Српске. Носилац највећих одликовања РС: Ордена Републике Српске са лентом и Ордена Немањића. Функцију ректора обављао је у периоду од 1993. до 2000. године. Преминуо је 27. августа 2024. године у Београду.
Проф. др Бориша Старовић
Бориша Старовић је рођен у Сарајеву 1940. године. У родном граду завршио Класичну гимназију с одличним успјехом 1958. год. и постао студент Медицинског факултета. Дипломирао је 1964. као један од најбољих студената генерације. Специјалистички испит из опште хирургије положио је 1973. на Хируршкој клиници Медицинског факултета у Сарајеву са највишом оцјеном. Субспецијалистички испит из пластичне и реконструктивне хирургије положио је 1976.год. Као стипендиста British Counicil – током 1976. и 1977. године, боравио је у водећим центрима Велике Британије за хирургију шаке, реконструктивну хирургију и микрохирургију / Единбург, Дерби, Лондон / где започиње рад на докторској дисертацији из подручја реконструктивне хирургије шаке. Била је то прва докторска дисертација из ове медицинске области на просторима тадашње Југославије. Дисертацију одбранио 1981. године, на Медицинском факултету у Сарајеву.
Један од оснивача одјељења за пластичну и реконструктивну хирургију Хируршке клинике у УМЦ Сарајево. Трансформацијом поменуте установе 1977. год. постао је њен директор и на тој дужности остао до 1993. године. У наставном процесу Медицинског и Стоматолошког факултета учествује од 1972. године, када је изабран за асистента на предмету хирургија, а затим кроз избор у доцента, ванредног и редовног професора уобличава блиставу универзитетску каријеру.
Продекан Медицинског факултета постаје 1985, декан 1988. године. На том мјесту остао је до јануара 1993. године, када је напустио Сарајево. Првог дана рата, 6. априла 1992. године, био је жртва атентата. Пуних 400 дана провео је у заточеништву на Клиници којој је он био један од оснивача и коју је водио 20 година. Одмах по изласку из Сарајева, постављен је за декана Медицинског факултета Универзитета у Сарајеву, Републике Српске, а већ од 18. септембра започиње са наставом по типу Универзитетског кампуса у просторима Клиничког центра Општа болница Србиње.
Носилац је или учесник преко 20 научно истраживачких пројеката у земљи и иностранству. Организатор десетак конгреса, интернационалних стручних састанака и бројних домаћих симпозијума. За свој рад заслуге у раду добио је Шестоаприлску награду града Сарајева, Првомајску награду БИХ, Медаљу рада те 1990 год. Повељу хуманости Југославије. Новембра 2002. године добио је награду Хипократ за животно дјело, а 2003. Велики печат за постигнуте резултате у професији. Блистава каријера, резултати у научном раду, допринос развоју науке били су довољни да се проф. др. Бориша Старовић уврсти у оснивача Академије наука и умјетности Републике Српске. Био је њен дописник и редован члан, обављао је функцију предсједника Одјељења за медицинске науке, генералног секретара и потпредсједника. Функцију ректора обављао је у периоду од 2000. до 2005. године. Преминуо је 16.маја 2005. године.
Проф. др Митар Новаковић
Митар Новаковић је рођен 1946. године у Лукићеву, код Зрењанина. Дипломирао је на Природно-математичком факултету у Сарајеву 1969. године, магистрирао на Медицинском факултету у Тузли 1981. године, а докторирао на Природно-математичком факултету у Сарајеву 1986. године. Докторирао је на тему „Цирогенетичка испитивања мутагених ефеката у хромосомским гарнитурама радника хемијске индустрије“. Бави се истраживачким радом у области антропологије, мутагенезе и канцерогенезе. За министра науке и културе Републике Српске је изабран 12. јануара 2001. године. Функцију ректора обављао је у периоду од 2005. до 2014. године.
Проф. др Радослав Грујић
Радослав Грујић је рођен 16. априла 1959. године у Сокоцу. Основну школу и гимназију похађао је у родном мјесту. Био-технолошко прехрамбени одсијек је завршио 1982. године на Технолошком факултету у Бањој Луци. Постдипломске студије је завршио на Технолошком факултету Универзитета у Новом Саду, гдје је и одбранио магистарски рад. На Технолошком факултету у Новом Саду је 1989. године одбранио докторску дисертацију. На Технолошком факултету у Бањој Луци је биран у звање доцента (1989), ванредног професора (1994) и редовног професора (1999). На Универзитету у Бањој Луци је радио у периоду 1983-2007 и обављао различите функције: био је проректор Универзитета за научно-истраживачки рад и међународну сарадњу (1996-2003), декан Технолошког факултета (2003-2006), продекан за наставу на Технолошком факултету (1991-1996). Обављао је функцију проректора за наставу и студентска питања. Функцију ректора обављао је у периоду од 2014. до 2017. године.
Проф. др Стево Пашалић
Стево Пашалић је рођен 1951. године у мјесту Возућа у Босни и Херцеговини. Докторирао је на је Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду (1995), тема: ”Семберија – географска студија“. На Универзитету у Источном Сарајеву 2006. године изабран је за редовног професора. Област научног истраживања и дјеловања је демографија, друштвена географија и туризам. Одликован је Орденом Његоша I реда од Предсједника Републике Српске, за признати рад и заслуге на пољу јавне дјелатности и активности којима се доприноси општем напретку и афирмацији Републике Српске. Добитник је признања сенатор Републике Српске. Функцију ректора обављао je у периоду од 2017. до 2019. године.