Књига „Гностички мит и мит о гностицизму“, декана Богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Дарка Ђога, говори о заблудама овог религијског учења које потиче из античког периода, а које је, мада не као организована вјерска заједница, и данас присутно, речено је на промоцији ове књиге у Фочи.
Један од рецензената књиге, професор Богословског Факултета Владислав Топаловић навео је да је књига у првом свом дијелу студија о античком гностицизму, а да у другом дијелу анализира како су нововјековни писци модерне, као што су Иво Андрић, Борислав Пекић, Добрица Ћосић, Умберто Еко, схватили гностицизам и како су га интерпретирали у својим дјелима.
„Књига је врло занимљива зато што ставља у дијалог античке гностичке писце са писцима модерне и на тај начин открива нам све заблуде о гностицизму које постоје у нововјековној књижевности, када се гностицизам представља некако сувише романтично да се види само његово свијетло, а не и оно друго – тамно лице“, рекао је Топаловић.
Он је додао да је тамно лице гностицизма песимистичка визија свијета који по гностичкој идеји није створио добри Бог, него лажни Демијург.
„Читав свијет и читава егзистенција, према овом учењу, су робија, проклета авлија, једна песимистичка позиција супротна хришћанској, која свијет види добрим мјестом у којем је компонента доброте трајнија од компоненте зла“, објаснио је Топаловић.
Аутор књиге Дарко Ђого нагласио је да је гностицизам прије начин размишљања него религија.
„Свугдје тамо гдје човјек мисли да његово огорчење има упориште у Богу, да постоји огорчени Бог који је неки контра-Бог у односу на доброг Бога, заправо имамо ријеч о гностицизму. Доста људи данас сматра да је суштина живота у том схватању да је зло подједнако изворно као добро“, напоменуо је Ђого.
Он је додао да бити хришћанином не значи не сусрести се са злом у свијету, са којим се неминовно сви сусрећу, али значи вјеровати да је зло, ипак, једна пролазна епизода у историји човјековог односа према Богу и да ће на крају добри Бог учинити да та доброта у људима побиједи.
„То је суштина вјере у хришћанству, да вјерујемо у доброг Бога и у Божју доброту у човјеку“, навео је Ђого.
Он је објаснио да ова књига није уџбеник из античког гностицизма, него да описује ауторов однос према савременим књижевницима који су сматрали гностицизам врло битним дијелом свога бића.
„Изабрао сам четири књижевника – Борислава Пекића, Иву Андрића, Добрицу Ћосића и Умберта Ека, сматрајући да они имају највећи утицај на савремену књижевност код нас. Они су на неки начин за себе сматрали, експлицитно, као што је то био Пекић, или имплицитно, да је гностицизам за њихову књижевност врло битан, па сам желио да покажем у којој мјери је то тачно“, рекао је Ђого.
Он каже да је дошао до закључка да је у принципу гностицизам био њихов вјешт начин да искажу сопствена политичка идејна схватања, неке сопствене песимистичке ставове о животу или о идејном систему, односно да их ставе у уста људи који су гностици.
Користили су се гниостицизмом више као књижевним алатом, а не као озбиљном религијском алтернативом хришћанству“, закључио је Ђого.
На промоцији је говорио и професор Богословског факултета Зоран Јелисавчић, који је гностицизам објаснио кроз дјела Иве Андрића.
Књига „Гностички мит и мит о гностицизму“ изашла је у издању Богословског факултета из Фоче и Агенције за издаваштво „Бернар“ из Београда.
Извор: Новинска агенција СРНА