На недавно одржаном Међународном пољопривредном симпозијуму “Агросим 2016”, учествовали су научници из различитих области, међу којима је био и угледни генетичар са Пољопривредног факултета у Новом Саду проф. др Миодраг Димитријевић.
Проф. др Миодраг Димитријевић је аутор и коаутор преко 200 стручних, прегледних и научних радова, поглавља у монографијама, уводних реферата, приручника “Генетички модификовани организми – питања и дилеме” и уџбеника “Генетика популације – адаптабилност и стабилност генотипа”, као и студије “Развој биотехнологије у Војводини”.
За сајт Универзитета говорио је о значају презентовања научно-истраживачких радова на скуповима, сарадњи између универзитета али и о ГМО храни.
Професор Димитријевић сматра да се наука у великом броју замаља бори са недостатком средстава, те да се учешће на симпозијумима и научним скуповима сматра луксузом.
„Помало се изгубило сазнање да су скупови какав је Агросим веома важни јер представљају сајмове науке где се истраживачи сусрећу, упознају, обнављају познанства, размењују научна искуства и идеје. Све ово је основ за стварање сарадње између институција, региона и држава. Зато мислим да је одржавање скупова важно за јачање сарадње не само универзитета, већ и виших институција“, рекао је Димитријевић.
Одржавање научних скупова је од изузетне важности, како за институцију која организује скуп, тако и за државу одакле долази институција, па и много шире, а корист је вишеструка, додаје професор Димитријевић.
„Прво, у овако глобално развијеном систему размене информација научно-истраживачки резултати са оваквих скупова веома брзо долазе до најшире научне јавности, која је у могућности да савременим средствима општег информисања овакве скупове прати. Друго, издавачи научне литературе прате овакве скупове и позивају учеснике да објављују у њиховим часописима, што је од значаја посебно за младе научнике и истраживаче.
Треће, у земљама региона су овакви велики научни скупови, који се редовно одржавају и окупљају значајан број учесника из земље и света, веома ретки, што Агросиму даје посебан значај у изношењу и размени научних резултата. Обично се у електронским медијима промовишу и прате научни резултати високо развијених земаља. Овакви догађаји омогућавају да се добије реална слика о истраживањима у области пољопривреде јер своје резултате износе и учесници из слабије развијених земаља и земаља у развоју, чији је допринос укупном сазању, по правилу слабије уочљив, али није по квалитету без значаја. Пето, овакви и слични симпозијуми прате и они који су ван директног истраживачког рада. То се посебно односи на онај сегмент друштва који креира државну научну стратегију, а коме овакви научни скупови помажу у доношењу што правилније одлуке о националним приоритетима у научном развоју, што онда може да се отелотвори у бољем дефинисању научних пројеката у складу са интересима државе и политици финансирања“.
На питање да ли одржавање научних скупова може допринијети промовисању могућности за улагање иновеститоре у Републику Српску, професор сматра да се ријетко научни скупови доводе у директрну везу са инвеститорима, али да то не значи да веза уопште не постоји.
„Ако говоримо о ‘инвеститорима’ у науци тј. о инвестицијама у научне програме, као виду партнерства науке и праксе (јавно-приватног партнерства), јасно је да се скуповима истраживачима даје могућност да на ‘тржиште изнесу своју робу’ (резултате својих истраживања), чиме постоји шанса да неко од инвеститора нађе одређену «научну робу» коју сматра атрактивном за инвестиције. Ако говоримо о инвестицијама у ширем смислу и ту може да се нађе веза јер у повољну инвестициону климу спада, поред осталог, и степен научног развоја одређеног друштва, а који може да се процени на оваквим скуповима“, истиче Димитријевић.
С обзиром на то да је професор Димитријевић члан Националне радне групе за биљне генетичке реусрсе при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, за Универзитетски сајт прокоментариосао је чињницу колико економски интерес, посебно интерес мултинационалних компанија, надвладава све друго, па и бригу за очување здравог људског живота и здраве животне средине.
„Храна је давно престала да буде средство задовољавања људских потреба за покретачком енергијом и постала је снажно оружје у геополитичким односима. Глобализам намеће корпоратизацију у производњи хране, при чему се губљење суверенитета нација, уз ‘поштовање разноликости’, види и по одузимању слободе да сами производимо храну. Оно што јесте чињеница је да ако сами правите свој хлеб ви сте прехрамбено независни, па тиме имате и већу политичку независност. Ако вам тај хлеб прави неко други, а ви стојите у реду да вам удели парче, онда тај што вам парче даје долази у позицију да вам намеће своју политичку вољу. Једноставно је тако и то сваки домаћин зна”.
Према ријечима професора Димитријевића, када је ријеч о корпорацијама, познато је да оне теже сталном и неограниченом расту профита у свијету који је ограничен и природно и друштвено. Тенденције у производњи хране и ГМО у пољопривреди су парадигма оваквог начина размишљања те ова логика мора да доведе до пуцања у једном тренутку.
„То је довело до значајне ерозије животне средине, раубовања ресурса и угрожавања здравља људи. Ако се овим путем настави доћи ће у питање и сам опстанак људи на Земљи. У Србији, тренутно важи законски акт из 2009. године, којим је забрањено гајење и промет ГМО на територији Републике Србије. ГМО су дозвољени, уз посебно дефинисане услове, у научно-истраживачком раду и медицини. Поред овога, око 130 локалних самоуправа од неких 170 (градова и општина) су прогласиле, одлукама својих скупштина, мораторијум на ГМО на својој територији.
Што се тиче ситуације са ГМО у БиХ, о њој немам довољно сазнања да бих могао кредибилно да је коментаришем“, закључује професор Димитријевић.