Српско црквено пјевачко друштво „Србадија“ из Бијељине под диригентском палицом проф. др Десанке Тракиловић основано је 1899. године, а рад Друштва обновљен је 1992. године и за 24 године успјешног рада ниже изванредне успјехе на међународним такмичењима.
Како је професорица Тракиловић рекла у интервјуу за сајт Универзитета у Источном Сарајеву, „Србадија“ је први хор који је изашао из регионалних оквира и био учесник на свјетским хорским такмичењима још прије 16 година.
„‘Србадија’ је стил живота! Све је подређено хорским пробама, за ‘Србадију’пауза не постоји!“, нагласила је диригент хора Десанка Тракиловић, која је и редовни професор на Педагошком факултету у Бијељини, Универзитета у Источном Сарајеву.
Од 80 чланова ансамбла, тренутно у „Србадији“ има око 15-ак студената нашег Универзитета, а према ријечима професорице Тракиловић, хор је увијек на располагању и учествује на свим значајним манифестацијама у Републици Српској.
„’Србадија’ се одазива на сваки позив и јако смо поштовани, не само због нашег репертоара него и због флексибилности. Велику подршку имамо и од предсједника Републике Српске господина Милорада Додика, не искључиво материјалну, јер је од немјерљивог значаја за наш рад да добијамо и честитке и хвале за све наше успјехе, што предтавља велики подстрек за дјецу“, истакла је професорица Тракиловић. 
Репертоар овог хора је изузетно богат, а чине га духовна и свјетовна дјела домаћих и свјетских композитора. На свјетској ранг-листи хорова, коју је Формирала Интеркултурна фондација Музика Мунди, „Србадија“ из Бијељине најбоље је рангирани хор из региона.
„Највећи број чланова хора чине дјеца која су одрастала са хором током 24 године његовог постојања. Дошли су у хор са 9 година, јер имамо дјечији хор за дјецу од 3 до 12 година, који води Јелена Милићевић Тракиловић која је асистент на нашем Факултету и с њима врло озбиљно ради. Захваљујући хору малишана, ми имамо и велики хор. Без малог хора не бисмо имали ни велики хор ’Србадија’“, навела је професорица Тракиловић.
Она је истакла да малишани често пјевају на хуманитарним концертима за дјецу са посебним потребама.
„Нажалост, честе су прилике када је потребно помоћи обољелој дјеци и малишани тада пјевају за своје вршњаке и често ме питају – ’а шта сада купујемо?’, зато што сам им једном објаснила да пјевамо како бисмо једној дјевојчици могли купити бубрег. То је врло болно, али је и добро за њих јер се у већ тако раном периоду одвајају од породице и уче заједништву и солидарности, да буду осјетљиви на одређене болне ствари за које никад не знамо кога чекају“, рекла је професорица.
Она је напоменула да је хор „Србадија“ на посљедњем такмичењу на Крфу био апсолутни побједник категорије фолклор, освојивши златну медаљу, а сребрну медаљу освојио је у категорији православне традиционалне музике.
Диригент „Србадије“ напоменула је да су чланови хора углавном студенти са Педагошког и Правног факултета у Бијељини, али да није мали број ни студената из Шапца и Лознице због специфичног географског положаја Бијељине.
„Захвалила бих се свим професорима нашег Универзитета и декану проф. др Радомиру Лукићу, који имају разумијевања и излазе у сусрет члановима хора како би могли да учествују на такмичењима и себе изграђују у праве личности“, навела је професорица.
У протеклих 20 година, осим пјевања на светим литургијама, хор је наступио на многобројним домаћим и међународним фестивалима и такмичењима. „Србадија“ је добитник низа признања Српске православне цркве, између осталих, Ордена Светог Саве другог и трећег степена, Орден Његоша првог реда од тадашњег предсједника Републике Српске академика Рајка Кузмановића, као и низа међународних признања, бронзаних, сребрних и златних медаља у Грчкој, Мађарској, Аустрији, Италији, Њемачкој, Словачкој…
„Путујемо широм свијета, за мене то представља изазов, оцјењују нас представници различитих земаља, на посљедњем такмичењу на Крфу то су били Американка, Швеђанин и Грк. Можда су нас посматрали са неком резервом када смо се јула 2000. појавили на првој хорској олимпијади у Линцу, гдје је било 364 хорова који међусобно нису чули један за други и у том тренутку сви су чули за ’Србадију’, али нисмо бодовно били оштећени. Они су једноставно били зачуђени да са једног простора који је толико омражен и опрљан, долази тако дисциплинован и успјешан хор. Нећу рећи да смо збунили свијет, али хвала Богу да се створила та слика о нашем народу од тада па надаље“, истакла је професорица.
Према њеним ријечима, на свим такмичењима „Србадија“ има посебну дозу пажње док људи не виде колико је труда и рада ту уложено. Чланови хора увијек путују аутобусима, док се средстава, према ријечима професорице, обезбјеђују „прошењем од врата до врата, од институција до приватника“.
„Било је потресних тренутака на самом почетку рада хора када су током рата пјевали опела на сахранама наших војника. Млади чланови ’Србадије’ били су суочени са тугом свуда око њих, а ја сам понекад мислила да је то превише за њихову младост, а понекад да је то одрастање и да морају и то да виде – како не смију да живе и како морамо вољети једни друге“, навела је професорица Тракиловић, додајући да као педагог мора да дозира колико дјеца могу да поднесу у таквим драмама, али да се не смију ни од свега заштити, него им се мора пружити шанса да виде како је и оно што боли једна страна живота.
„Постоји ријека ’Србадије’ која живи у овом граду и који и не пјевају више, него се баве разним пословима, основали су своје породице, али ја сам свима њима бака јер смо живјели заједно деценијама. Сви се окупе сваке године 24. новембра када је слава хора ’Србадија’ Свети Стефан Дечански и томе се радују нарочито дјеца јер добију прве пакетиће и прије Св. Николе и Нове године. То је публика која брине о свему“, рекла је професорица.
Хор је организатор Међународног фестивала хорске музике „Мајске музичке свечаности“ које се одржавају сваке године у Бијељини већ 15 година.
„Мени се у програм нико не мијеша јер чим створимо комисије и надзорне одборе – да знамо да смо одмах пропали! Дозвољена ми је моја креативност, а ја могу да се дајем максимално! Наш хор је потребан и зато што и наша Дрина, на којој је због њеног географског положаја увијек било силног кукања и плача, заслужује и мало музике!“, закључила је диригент хора „Србадија“ проф. др Душанка Тракиловић.
