Наташа Лиздек, дипломирани економиста Економског факултета Пале, која је своје студије прошле године завршила као студент генерације са просјеком 9.89, вратила се из Њемачке гдје је успјешно завршила стручну праксу у „Дојче Телекому“. Каква су јој стечена искуства тамо и како је почела сарадња са овом институцијом открила нам је у разговору.
Дојче Телеком – истински драгоцијено искуство
За оне који не знају, „Дојче Телеком“ највећа је телекомуникацијска компанија у Европи, која запошљава више од 215.000 радника. Наташа је своју праксу обављала у сједишту компаније у Бону, у најбогатијој покрајини Њемачке, Сјеверној Рајни – Вестфалији. Идеја да се пријави на конкурс ове међународне компаније дошла је од Фонда „Др Милан Јелић“, чији је била стипендиста, као један од 10 најбољих студената друштвених наука у Републици Српској. „Дојче Телеком нуди своје праксе само најбољима и увијек је присутна изразито јака конкуренција за те позиције, будући да се пријављују студенти из цијелог свијета. Због тога ми је престижни статус стипендисте Фонда `Др Милан Јелић` био велика предност. Ипак, то није било довољно. Очекивало се и изврсно познавање енглеског језика, а селекциони процес састојао се од два круга. Он је подразумијевао провјеру претежно мојих интерперсоналних вјештина. Наиме, академски успјех свједочи о посједовању техничких знања и вјештина и опсежном познавању економије, али сам по себи није довољан за успјешно сналажење у пословном свијету. На моје велико задовољство, након успјешно обављених интервјуа, запримила сам позив за обављање праксе, будући да је тим експерата процијенио да ћу се на одговрајући начин уклопити у њихов радни амбијент“, додаје Наташа.
Сједиште „Дојче телекома“ у Бону
Наташа Лиздек је праксу обављала у Одјељењу за заштиту података, право и усклађеност, при чему је радила као директна подршка члану Управног одбора „Дојче Телекома“ и другим вишим експертима. „Припремала сам квалитетне презентације, писала говоре и правила комплексне калкулације за више сараднике. Вршила сам и истраживања о темама битним за радно подручје овог одјељења. Поред тога, била сам и менаџер једног интерног догађаја, гдје сам креативно и самостално дизајнирала цјелокупни ток догађаја. Такође сам подржала тим на међународном и међусекторском пројекту реструктурисања, такозваном `DRC Blueprint` пројекту. Дизајнирала сам и рекламне материјале – брошуре и летке за догађаје, те вршила израду различитих табела које су и аналитички и естетски задовољавале потребе компаније. Моје дужности обухватале су и низ других свакодневних административних и организационих задатака”, објашњава наша студенткиња. Како каже, искуство које је стекла током праксе у „Дојче Телекому“ истински је драгоцијено, јер је научила много тога вриједног што ће јој користити и на будућем радном мјесту. Врлине које највећа европска телекомуникациона компанија највише цијени су тачност, марљивост и креативност, а колеге са којима је Наташа радила били су изузетно вриједни и предани своме послу, као што је и она сама.
Важност студентске праксе као надопуне теоријском знању
Према Наташиним ријечима, Економски факултет препознао је недостатак студентске праксе у нашем образовном систему, те је омогућио великом броју студената да обаве праксе у различитим институцијама и компанијама. Она је истакла је да би сваки студент требало да искористи ту прилику бар једном у току студирања, а она је похађала и студентску праксу у Централној банци БиХ у Сарајеву. „Праксе су једнако важан дио образовања као и теоријска знања која студенти стичу, јер тек примјеном стеченог знања и стварањем опипљивих резултата можете рећи да познајете материју за коју сте се образовали. Прву праксу обављала сам у Централном уреду ЦБ БиХ у Сарајеву, у Одјељењу за управљање ризицима. Оно је, заправо, дио Сектора за монетарне операције, управљање девизним резервама и готовином. Моји радни задаци превасходно су се односили на управљање финансијским, али сам имала додир и са оперативним ризицима. Такође, имала сам прилику упознати се са софтвером за управљање ризицима, те корацима који се предузимају да би се он правилно идентификовао, измјерио и квантификовао, а све са циљем минимизирања његових негативних ефеката. Засигурно, пракса у главној монетарној институцији БиХ била ми је изврсна препорука за праксу у Њемачкој, тако да сам врло захвална Факултету на прилици која ми је пружена“, рекла је наша млада колегиница.
Економски факултет Пале као равноправан такмац другим европским факултетима
„Знања која сам претходно стекла била су савршено адекватна за обављање свих радних задатака које сам имала. Економија као наука и њени постулати важе у свакој земљи на свијету на исти начин. Наравно, током саме праксе научила сам много тога новог, а у питању су претежно била специфична знања која су потребна конкретно за тај посао. Она се врло лако надограде када имате адекватну базу општег знања, коју сам управо и стекла кроз четири године студирања”, каже Наташа, те додаје да се кроз досадашње искуство увјерила да Економски факултет Универзитета у Источном Сарајеву равноправно конкурише развијеним европским факултетима. „Прошле године боравила сам и на Љетњој школи економије на Економском факултету у Београду. Тада сам се упознала са студентима из Велике Британије, Пољске, Кине и других развијених земаља и заједно смо учили основе програмског језика `R`. Кроз разговор смо закључили да смо сви учили према сличним образовним програмима, а највише сам сличности примијетила са образовним системом Пољске. Разлике постоје, али оне се претежно односе на њихов приступ савременијим технологијама које могу користити у настави”, истиче студенткиња Еконономског факултета.
Важност информационо – комуникационих технологија за економисте
Иако је јако млада и на самом почетку своје, сигурни смо успјешне каријере, Наташа је већ стекла довољно искуства да може говорити о значају савремених, информационо – комуникационих технологија за економисте. „Сматрам да је потребно што веће инкорпорирање информатичких сазнања у наставни садржај који се изучава. Без компетенција у вези са коришћењем савремених софтвера у свакој области микро и макроекономије, према моме мишљењу, не можемо рећи да је неко стручан економиста. Наш Економски факултет препознао је важност информационо-комуникационих технологија за економисте, те је у поступку лиценцирања новог смјера на студијском програму Економија, а ријеч је о Дигиталној трансформацији. То показује да Факултет прати савремене токове у образовању и сама бих, да сада тек бирам свој смјер, изабрала управо овај”, истиче млади економиста Наташа Лиздек.
Планови за будућност
Иако је праксу у Дојче Телекому завршила недавно, Наташа каже да никада дуго не одмара, те нам је изложила своје каријерне планове за наредни период. „Главни циљ ми је проналазак сталног запослења којим ћу бити задовољна, како бих се посветила специјализацији знања која ће ми бити потребна на том радном мјесту. Мој приступ је проактиван, тако да очекујем да резултати неће изостати”, наводи Наташа.
Порука будућим студентима
Наташа самим својим примјером може посвједочити да напоран труд и рад отварају врата успјеха, а за наш медиј каже да би будући студенти требало да буду озбиљни и рационални приликом избора свога занимања, те да изаберу области у којима је радна снага тражена, а при томе није ниско плаћена. „Стање на тржишту рада далеко је од идеалног, те препоручујем будућим студентима да прије доношења одлуке прво погледају публикације Завода за запошљавање Републике Српске. Такође, нека издвоје вријеме да прате огласе за посао како би идентификовали која радна мјеста им се допадају, те да се образују у том смјеру. Студирање економије изузетно је добар избор, јер има много послова које дипломирани економиста може обављати, само је потребно опредијелити се за једну њену област и током студија потражити праксу из те области која ће бити први корак до запослења“, истиче Наташа.
Извор: Паљанске новости