У амфитеатру Филозофског факултета у Палама 15. септембра представљена је књига „Спољна политика Русије у годинама југословенске кризе 1985-1995“ академика Јелене Гускове, која борави у посјети Универзитету у Источном Сарајеву поводом обиљежавања јубилеја 30 година од оснивања Универзитета.
Ректор Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Милан Кулић рекао је да је привилегија да се на дан када Универзитет обиљежава 30 година постојања промовише књига уваженог академика Гускове, освједоченог пријатеља српског народа у Републици Српској и Србији.
Говорећи о књизи „Спољна политика Русије у годинама југословенске кризе 1985-1995“, декан Филозофског факултета проф. др Драга Мастиловић указао је на чињеницу да је она резултат деценијског систематичног истраживања академика Гускове, у којем је користила и властито искуство током учешћа у мисији УНПРОФОР-а.
Декан Мастиловић је за Гускову рекао да је један од најбољих познавалаца југословенске кризе, те да су у књизи освијетљене фазе спољне политике према Балкану СССР-а у посљедњим годинама његовог постојања и првим годинама Русије, у вријеме владавине Горбачова и Јељцина.
Декан Мастиловић је истакао важност што је за писање књиге академик Гускова користила архивску грађу.
„Посебно је важно што освјетљава за нас збуњујуће понашање руске дипломатије у наведено вријеме југословенске кризе“, нагласио је декан Мастиловић.
Академик Гускова је истакла да се више од 50 година бави Балканом и историјом југословенских народа, те да је овом књигом жељела да одговори на питање са којим се често сусретала – зашто Русија није помагала Србима, својој браћи на Балкану када им је било најтеже, у деведесетим годинама прошлог вијека.
„То сам питање стално слушала када год сам од 1991. године долазила овдје. Сви су очекивали да добију помоћ Москве, међутим и код нас је било издајништва, и то министра иностраних послова и предсједника државе“, објаснила је академик Гускова.
Она је прецизирала да се њена најновија књига бави периодом када су на челу Русије били Михаил Горбачов и Борис Јељцин, те да је књига заснована на архивској грађи, са подацима Министарства иностраних послова, те дијелом материјала из београдског Архива.
Академик Јелена Гускова, која је члан САНУ и АНУРС, изразила је наду да ће будуће генерације историчара продужити њено истраживање, можда и на неким новим материјалима.
