Из штампе је изашао први том Зборника докумената о стварању Републике Српске, као дио ширег пројекта који ће се радити у наредном периоду, а чији је циљ да покаже историјске документе и истину о настанку Српске, рекао је директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Драга Мастиловић.
Мастиловић је навео да је ово један од значајнијих пројеката које Институт планира да ради у наредном периоду, поред још једног великог пројекта који ће у томовима грађе бити урађен о документима о геноциду над Србима у БиХ од 1941-1945. године.
“Поносни смо на овај први зборник докумената о стварању Републике Српске кога је приредио наш млади колега сарадник Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Георгије Вулић”, рекао је Мастиловић.
Аутор Зборника Георгије Вулић истакао је да је ово издање дио шире едиције под називом “Грађа за историју Републике Српске”, те нагласио да је ријеч о значајном пројекту нарочито у условима жестоких напада на Српску којима свједочимо.
“Управо због тога овакви пројекти на научној основи могу да дају слику широј јавности о важности Републике Српске, њеног постојања и постојања њених институција”, истакао је Вулић.
Он је навео да зборник носи назив “Документи о стварању Републике Српске”.
“Управо на 33 године од када је формирана Република Српска, када је донесен њен први Устав имамо прилику да тај устав и неке друге значајне документе, транскрипте са сједница на којима се стварала Република Српска видимо у овом зборнику докумената”, рекао је Вулић.
Вулић је нагласио да је ово први зборник докумената о настанку Републике Српске, као и да се у томе огледа значај Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву који је, како је рекао, као млада институција до сада објавио бројна издања.
“Ово је мали, почетни корак у таквим настојањима да се уради нешто значајнији посао на питању историје Републике Српске и да историографска продукција о овим и сличним темама буде знатно већа”, навео је Вулић.
Он је изразио наду да ће се шира јавност убрзо упознати са овим зборником докумената, те да ће се на основу њега створити шира свијест о томе у каквим условима је настала Република Српска и какви су тада били притисци.
“Касније, у наредним томовима надамо се да ћемо успјети да представимо како је изгледала одбрана Републике Српске”, истакао је Вулић.
Према његовим ријечима, циљ је да се представе дешавања у вези са Одбрамбено-отаџбинским ратом, али да проблем представља то што је грађа за историју Републике Српске махом смјештена у Хашком трибуналу, који је водио процесе против скоро свих истакнутих припадника, како Војске Републике Српске, тако и њеног политичког руководства.
“Данас /Хашки трибунал/ има велику онлајн базу докумената на основу којих можемо да стекнемо сазнања, а нажалост морамо да се реферишемо управо на тај суд УН. Било би боље да је у случају историје Републике Српске онај природан процес доласка докумената како је то случај у другим историјским периодима, али ситуација је таква каква јесте и морамо због такве ситуације да користимо оно што имамо и да нас то не спута у издавању ствари као што су овај зборник документа или сличне ствари”, навео је Вулић.
Он је рекао да је план да се наредни томови односе на ратни период Републике Српске и њену политичку и војну историју.
Извор: Новинска агенција Републике Српске