Добој је регионални образовни центар у коме је лоциран велик број средњих школа: Гимназија Јован Дучић, Медицинска школа, Металска школа, Економска и трговинска школа, Саобраћајна и електро школа, Управна, угоститељска и ШУП школа. Такође, Добој је и универзитетски град у коме је смјештен велики број високошколских установа као и Саобраћајни факултет Универзитета у Источном Сарајеву.
Добој има изузетно повољан географски положај и налази се на ријеци Босни. Град је смјештен у алувијалној равници на 146 м надморске висине, на лијевој обали ријеке Босне између ушћа ријека Усоре и Спрече у Босну. Сјеверни дио Општине Добој карактеришу брежуљкасти терени изграђени од кенозоиских наслага, које се благо спуштају у равничарске просторе (ријечне долине) са алувијалним равнима, док ка југу ови брежуљкасти терени постају виши, ослањајући се на планинске масиве са југа.
На климатске услове који владају на овим просторима највише утиче сјеверни перипанонски дио, који припада умјерено–континенталном панонском појасу, а то значи да су љета топла а зиме умјерено хладне, док просјечна годишња температура износи 10 °Ц. Падавине су углавном распоређене, а најинтезивније су у периоду мај – јуни, када су и најпотребније пољопривредним културама. Просјечно остварена количина падавина креће се од 1000 – 1100 мм/м².
Као жељезнички чвор пре распада Југославије, привреда Добоја је била оријентисана на жељезницу. Поред тога, као регионални центар, у њој се налазило неколико фабрика која су данас већином пропале због лошег управљања или су приватизоване. Захваљујуци повољном географском положају и великом природном богатству ближег окружења, Добој је, нарочито у последњих неколико деценија, доживио интензиван раст и развој. Економска основа стално је унапређивана изградњом нових привредних и инфраструктурних објеката, повећањем производње и извоза на страна тржишта.
Главну и рекли бисмо, доминантну привредну област чини индустрија и рударство, која заједно са грађевинарством и производним занатством у друштвеном производу општине учествује са око 50%, а у укупној запослености са око 55%.
Упоредо са овим развијале су се и друге привредне дјелатности, као саобраћај и везе, трговина, угоститељство, занатство и личне услуге, те стамбено-комунална дјелатност.
Добој, као велико саобраћајно чвориште, постао је сједиште Жељезница Републике Српске. Ово државно предузеће запошљава 3683 радника и спада међу највећа предузећа у Републици Српској.
Тренутно у Добоју постоји 5 основних школа: Основна музичка школа, Основна школа Доситеј Обрадовић, Основна школа Петар Кочић, Основна школа Свети Сава Сава и Основна школа Вук Караџић.
Добој је регионални образовни центар у коме је лоциран велик број средњих школа: Гимназија Јован Дучић, Медицинска школа, Металска школа, Економска и трговинска школа, Саобраћајна и електро школа, Управна, угоститељска и ШУП школа. Такође, Добој је и универзитетски град. Тренутно постоје ове високошколске установе:
Слобомир П Универзитет (Факултет за менаџмент, Правни факултет, Филолошки факултет – одсјек енглески језик, Факултет за информационе технологије, Факултет за графику и дизајн, Пореска академија). Саобраћајно технички факултет. На саобраћајном одсјеку постоје сљедећи одсјеци: друмски и градски саобраћај, жељезнички саобраћај, поштански саобраћај, кумуникација, логистика. Технички одсјек се састоји од: машинске (производно машинство, машински инжињеринг), електротехничке (електроника и аутоматика, електротехничко инжењерство) и информатичке студијске групе (програмирање, информационе технологије и рачунари). Саобраћаји факултет је дио Универзитета Источно Сарајево.
Добој је сједиште фудбалских клубова Жељезничар и Слога.