Министар науке и технологије Републике Српске Јасмин Комић поручио је да до 2021. године предстоји важан задатак израде нове Стратегије научног и технолошког развоја Републике Српске, у којој ће приоритет имати пројекти чији резултати могу наћи примјену у пракси и који ће разултовати повећањем економске моћи Српске.
„Основни циљ РС у области науке и иновација 2017-2021. године јесте значајно унапређење ефикасности и ефективности научноистраживачког рада и иноваторског ситема. У оквиру овог свеобухватног циља дефинисани су и посебни циљеви: подстицање научно-истраживачког квалитета и изврсности, подстицање интернационализације науке и иновативности, сарадње привреде са научноистраживачким и иноваторском заједницом, повећање издвајања за науку и иноватинвност, развијање људских ресурса у науци и иновативности, као и подстицање паметне социјализације“, навео је министар Комић у интервјуу за сајт Универзитета у Источном Сарајеву.
Према његовим ријечима, у припреми је и Правилник о публиковању научних публикација који ће ускоро бити објављен с циљем да се у први план стави квалитет и усклађивање са међународним критеријума у области публиковања научних монографија и часописа.
Комић је подсјетио да је у претходном периоду донијет сет правилника у циљу подстицања новог квалитета и изврсности.
Како је истакао министар науке и технологије, без ослањања на науку и дугорочну планску финансијску подршку, природни ресурси којима располажемо остаће само у домену добрих, али не и искоришћених могућности.
„Знање, наука и људски ресурси су фактори без којих се пољопривреда, али и друге гране не могу развијати, без обзира на погодне околности“, истакао је Комић, напомињући како је уз све то, веома важно партнерство са академском заједницом.
„Ја сам, и као министар и као професор на Универзитету, увјерен да наши универзитети имају јако добар приступ у многим стварима, теоријским нарочито. У сваком случају, треба побољшавати практични аспект“, навео је Комић.
Он је изразио увјерење да се шанса БиХ као мале државе која не посједује значајна финансијска средства огледа у „принципу толерантног партнерства заснованог на знању“.
„Наши људи, за које сам се као професор универзитета који је за 35 година рада имао преко 30.000 испита увјерио да су умни и паметни, имају много потенцијала који треба ослободити. Tолерантност парнерства се огледа у томе што на једној страни имамо земље које су високо развијене, снажне, имају велике компаније, огромна средства улажу у научно-истраживачки рад, те ми с њима и не можемо да се поредимо, aли можемо да им будемо партнери, с тим што је наша шанса знање“, рекао је Комић.
Према увјерењу министра, највећу шансу млади људи из Републике Српске имају у сада најатрактивнијем сектору – ИТ сектору.
„Установили смо да наши млади људи могу понудити услуге у том сектору гдје и сада као фриленсери раде за велике компаније да ми за то мање или више знамо. Због тога смо основали ‘Microsoft inovacioni centar’ који нам је обезбиједио да са водећом свјетском компанијом у ИТ сектору остваримо партнерски начин рада. То је нама потребно јер знање је оно што ми можемо понудити“, рекао је Комић.
Он је појаснио да БиХ не може да има велике компаније и погоне, али може са људима који посједују знање да буде конкурентна и да врши трансфер знања, што би требало као „feedback“, односно позитиван ефекат, да се врати нашој земљи.
Наводећи да га људи често питају какву корист има Република Српска дајући младима престижне стипендије као што је стипендија „Др Милан Јелић“, а ти млади одлазе у иностранство и тамо нађу запослење, министар Комић истиче да млади људи који раде на угледним свјетским научним институцијама представљају мостове сарадње који ће да доведу до партнерске позиције.
„Ако узмете само да 20 великих свјетских компанија издваја отприлике 10 одсто од цјелокупног свјетског издвајања за науку и истраживање, што се мјери са отприлике 160 милијарди долара, гдје смо онда ми ту? Погледајте колики је наш БДП и видјећете колико смо ситни и мали. Да бисмо нашли своје мјесто под сунцем, ми морамо у тај процес да се укључимо. Како? Управно партнерским односом базираним на знању. А знање је оно које се акумулира и тешко стиче, али се мора брижљиво чувати и због тога морамо посебну пажњу посветити младим људима, улагати у њих јер је то инвестиција за будућност“, навео је Комић.
Он је нагласио да би квалитет и изврсност требало да дођу у први план, а да се то не остварује лако, као и да сви заједно морају радити на томе.
„Млади људи у иностранству су ‘амбасадори знања’ који треба да позитивни имиџ Републике Српске промовишу на свим меридијанима. То је тежак задатак, али тај позитивни имиџ је нешто што нам је неопходно, а млади људи то могу да ураде“, истакао је Комић.
Министар је рекао да би требало да постоји већи ниво сарадње између три сегмента друштва, односно пословног или реалног сектора, академске заједнице и јавне управе. Појаснио је да би реални сектор требало да јасно профилише оно што жели и да његова апсорциона моћ буде таква да прихвати оно што универзитети производе. С друге стране је академска заједница, док значајну улогу има и јавна управа као трећа страна која треба да катализује све те процесе.
„Ми то сада радимо кроз иновационе центре, као што су Иновациони центар Бањалука, гдје сучељавамо све оно што је потребно. С једне стране идеје, с друге оне који те идеје могу реализовати и оне који треба да помогну да тај процес иде брже. То је, чини ми се, поента приче“, рекао је Комић.
Министар науке и технологије који је учествовао на недавно одржаном симпозијуму „Агросим 2016“, истакао је значај тог научног скупа који је постао традиционалан и стекао завидан реноме у квалитету и високу категоризацију истакнутог међународног научног скупа.
„Желио бих да упутим честитке организатору, Пољопривредном факултету Универзитета у Источном Сарајеву, прије свега, због настојања да научноистраживачки рад подижемо на што више ниво, а о томе свједочи респектабилно велики број пријављених радова и учесника из великог броја земаља што је гаранција квалитета“, поручио је Комић.
Према његовим ријечима, изузетно је важно одржавање оваквих скупова, попут Агросима, с обзиром на вријеме које нам долази и доноси нове изазов, те намеће нове начине размишљања и рада, те стандардизацију у свим областима живота.